Новодвинск дюсш: Яндекс Карты — подробная карта мира

ДЮСШ — Ворошилова 24, Новодвинск (1 отзыв, телефон и режим работы)

  • Контакты

Сохранить контакт

Редактировать

Добавить описание

Как доехать

Общественный транспорт Автомобиль Велосипед Пешком

 

FAQ

  • Номера телефонов: +7 818 524-47-68, +7 818 524-31-39. Адрес электронной почты: [email protected]

  • Новодвинск, Ворошилова, 24. Ближайшие остановки: “Больница” – 620 метров, “Площадь Ленина” – 690 метров

  • График работы такой: ПН: 08:00-17:15, ВТ: 08:00-17:15, СР: 08:00-17:15, ЧТ: 08:00-17:15, ПТ: 08:00-17:15. Это информация от посетителей страницы.

  • Плохо. Средняя оценка этого места – 1 (1 голос)

Режим работы

Пн 08:00 – 17:15 Перерыв 12:30 – 14:00
Вт 08:00 – 17:15 Перерыв 12:30 – 14:00
Ср 08:00 – 17:15 Перерыв 12:30 – 14:00
Чт 08:00 – 17:15 Перерыв 12:30 – 14:00
Пт 08:00 – 17:15 Перерыв 12:30 – 14:00
Сб
Вс

Время в Новодвинске – 21:30

Вы можете позвонить по номеру +7 818 524-47-68 и уточнить режим работы

Ошибка

Ближайшие похожие места

180 метров

Детско-юношеский центр

Г.

Новодвинск

Мельникова, 4

250 метров

Отдел надзорной деятельности г. Новодвинска

Мельникова, 3а

250 метров

Ветеринарная станция по борьбе с болезнями животных

Ворошилова, 33

300 метров

Ростелеком

Телекоммуникационная компания, Архангельский филиал

Ворошилова, 18

310 метров

АТК

ООО Архангельская телевизионная компания

50 лет Октября, 38

330 метров

Чайкоффский

Сеть салонов чая и кофе

Мельникова, 7 / 50 лет Октября, 26

330 метров

Пари-Профи

Сеть магазинов профессиональной косметики

Мельникова, 7 / 50 лет Октября, 26

330 метров

Детская школа искусств

Г. Новодвинск

50 лет Октября, 38а

460 метров

Новодвинская гимназия

Мельникова, 14

470 метров

Лавандерия

Сеть химчисток и прачечных

Космонавтов, 9

480 метров

Управление Пенсионного фонда РФ в г. Новодвинске Архангельской области

Ворошилова, 30

480 метров

Стройснаб

Торговая компания

Ворошилова, 30

480 метров

Новодвинскстроймонтаж

Ремонтно-строительная компания

Ворошилова, 30

480 метров

БТИ

ГУП Архангельской области

Ворошилова, 30

550 метров

Гармония

Центр психолого-педагогической реабилитации и коррекции детей

Космонавтов, 4 к1

1 отзыв

Регистрация не требуется

ДЮСШ, Новодвинск — Г.

Новодвинск на Мельникова, 4 на «Справке РУ» — телефоны, карта, фото, отзывы и оценки клиентов

Г. Новодвинск в Новодвинске

Закрыто Сейчас закрыто

  • QR-код

Оценка:

Телефон:

  • +7 (818) 524-47-68

Адрес:

г. Новодвинск, Мельникова, 4

Индекс:

164900

Регион:

Россия, Архангельская область

Сайт:

  • Novdussh.ru

Категория:

ДЮСШ и спортивные школы в Новодвинске

Часы работы:

Пн

08:00 – 20:00

Вт

08:00 – 20:00

Ср

08:00 – 20:00

Чт

08:00 – 20:00

Пт

08:00 – 20:00

Сб

08:00 – 20:00

Вс

08:00 – 20:00

QR-код с информацией о компании

  • Контакты
  • Карта
  • О компании
  • Похожие
  • Отзывы
  • Скачать PDF
  • Распечатать
  • Обнаружили ошибку?
  • Это ваша компания?
  • Карта проезда

  • Фотографии

На данный момент не добавлено ни одной фотографии компании.

  • О компании

Г. Новодвинск “ДЮСШ” работает в сфере ”ДЮСШ и спортивные школы”. На карте Новодвинска вы можете увидеть улицу и здание по адресу: Новодвинск, Мельникова, 4. . Каждый дозвон по телефону +7 (818)-524-47-68 помогает поддерживать точность и правильность информации о данном предприятии.

  • Возможно, вас заинтересует

  • Тренажерные залы
  • Персональные тренеры
  • Подробнее о виде деятельности

ДЮСШ и спортивные школы

  • Возможны разовые посещения
  • Шахматы
  • Похожие места рядом

  • 174м

    ДЮСШ

    Новодвинск, Ворошилова, 24

  • 907м

    ДЮСШ

    Новодвинск, Солнечная, 1 к2

  • Отзывы о ДЮСШ

    Если вы имеете реальный опыт общения с данной компанией, то просим вас оставить небольшой отзыв: это поможет другим сориентироваться среди 3 компании в этой сфере.
    Огромное спасибо!

    Регистрация не требуется

    Добавить отзыв

    Новодвинск ДЮСШ и спортивные школы в Новодвинске ДЮСШ, Г. Новодвинск

    Buyuk Islohotchi Yoki Rus tarixining Yovuz Dahosi “

    Avtoshahar Kutubxonasida Bir Vaqtning O’zida Ikkita Kitob Ko’rgazmasi O’Quvchilarga Taqdim Etilgan.

    92022. бо’лмаса керак.Бу йил Романовлар сулоласидан бо’лган сонгги рус подшоси “Бутун Россия” (1682) ва мамлакат тараккиётини Европага катий бурган биринчи Бутунроссия императори (1721) таваллудининг 340 йиллириги нишонланади. фаолияти кирол шакси хакидаги г’ойалар доирасига то’г’ри кельмаслигини тушунишди.

    Ташки ко’риниши: Петр о’зининг 2 м 04 см баландлиги билан аджралиб турарди, ойог’ининг о’лчами эса кичик, таксминан 38. Замондошлар номутаносиб кичик бош, нисбатан тор елкаларниш ди кайд. Ko’p portretlardan farqli o’laroq, u sochlarini kal qilib oldi. У деярли хэч качон зирх ва зирх киймаган, чунки улар уни расмий портретларда тасвирлашни яхши ко’ришарди.

    Талим: Бутрус инсон фаолиятининг барча сохаларида янги нарсага болган ташналиги билан аджралиб турарди. Расмий равишда Питер то’рт йил о’киди. Йозишни, о’кишни, арифметикани о’рганган. Пётр та’лими амалий машг’улотлар ва о’з-о’зини тарбиялаш мевасидир.Пётр Алексеевич умрининг оксиригача саводли йозишда муаммоларга дуч келди. То’г’ри, Петр даврида имло ва тиниш бельгилари бо’йича таникли мутаксассислар йо’к эди. Бу Петрнинг о’зининг зодагонлар, савдогарлар ва бошка табакалар о’ртасида оммавий та’лимни ривойлантиришдаги хизматларидир.

    Номер: Агар биз Питер амальга оширган янгиликлар ва ислохотларга таксминий назар ташласак, Питер севимли машгулотларини джамоат ишларидан аджратмаганлигини дархол аниклашимиз мумкин. У харбий ишларни, кемасозликни ва навигацияни, куролдан отыш ва оташин отишни, станокда оймакорликни, хариталар чизишни яхши ко’рарди. Севимли о’йин-кулгилар орасида “яшил илон” га иштийок, карта о’йнаш, расм чизишга койил кольыш, сарой а’золарининг касал ва сог’лом тишларини тортиб олиш хам бор эди.

    ..

    Бельги: Петр буюк ирода кучи ва маконни, одамларни ва табий кучларни шу иродага бойсундириш истаги билан аджралиб турарди … То’г’ри, бундай да’волар тариксда ма’лум. Келинг, тартибсиз дэнгизни о’йиб чиккан форс шохи кирни эслайлик. Бутруснинг характери шахсий эгоизм ва идеалга, мамлакатга хизмат килишнинг комбинацияси. Bundan tashqari, xizmat, fidokorona, jabrlanganlarga qaramasdan

    Taqqoslash darajasi: Butrus suveren edi, na undan oldin, na undan keyin toj kiyganlar uni taqqoslab bo’lmaydi. Шунга ко’ра, шаксга, амаль ва ишларга муносабат таришчилар, сийосатчилар, анарксистлар ва монархистлар ортасида тубдан карама-каршидир. Бу эрда олчов: «Даджол» дан «гача»

    Мустабид коли билан, У дадиль экиб марифат экди, Ватанни хор килмади: Такдирини бильди. Энди академик, энди кахрамон, энди деньгизчи, энди дурадгор. У хамма нарсани камраб олувчи жондир такстда абадий ищчи эди. В КАЧЕСТВЕ. Пушкина “Станс” ше’ридан (1826)

    2012 йил 9 июня (30 мая) Буюк Петр – Россия подшоси, биринчи Россия императори, атокли давлат арбоби, дипломат ва саркарда таваллудининг 340 йиллиги нишонланади.

    Буюк Петр Россия тариксидаги асосий шакс боълиб, унинг барча фаолияти Россиядаги ислохотлар билан боглик.

    Петр 1672 йилда Москва туг’илган. Жисмоний джихатдан бакувват, фаол, изланувчан Петр Алексеевич сарой усталари иштирокида курол-аслаха, дурадгорлик, темирчилик, соацозлик, матбаа хунармандчилигини пушта эгаллаган. Унинг севимли машгулотлари ва кызыкишларининг шаклланишига чет элликлар (Ю.В.Брюс, П.И.Гордон, Ф.Я.Лефорт) катта та’сир ко’рсатди – дастлаб о’китувчилар турли сохалар, ва келажакда – унинг шериклари. Царь Алексей Михайлович кенджа оглы Петрга катта умид боглаган.

    Юнинг хукмронлиги даврида Петр и чукур тушунча корсатди давлат вазифалари, Россияга караган ва Россия ва Европа о’ртасидаги бо’шликни бартараф этишга каратилган катта ислохотларни амальга оширди. У амальга оширган озгаришлар Россияни кучли, ривойланган, цивилизациялашган давлатга айлантирди, уни буйук джахон кучлари хамджамиятига олеб келди, дунёдаги энг буйук давлатга айлантирди.

    “Мэн руслар бир кун келиб, этимол бизнинг хайотимиз давомида илм-фандаги муваффакийатлари, мехнатдаги тинимсизлиги ва кат’ий ва баланд шон-шухрат улуг’ворлиги билан енг ма’рифатли халкларни шармандо килишларини”, дейнди билазиларини олдиндан билазиларини.

    Zamondoshlaring xotiralari va tarixchilarning baholariga ko’ra, imperator ko’plab aqlli, irodali, qat’iyatli, ezgu maqsad yo’lida bor kuchini ayamaydigan iste’dodli odamlar kabi nafaqat o’ziga, balki boshqalarga ‘lato ham qat’yatli. . Ба’зан Царь Петр шафкатсиз ва шафкатсиз еди, о’зидан зайфрок бо’лганларнинг манфаатларини ва хайотини хисобга олмади. Гайратли, максадли, янги билимларга очко’з, Буюк Царь Петр о’зининг барча номувофиклиги учун тарихга ко’п асрлар давомида Россия киёфазини ва тарикс йо’налишини тубдан о’згартиришга ​​муваффак бо’лган император сифатида кирди.

    Август Стриндберг Петрни шундай та’рифлаган: «О’з Россиясини маданиятли килган варвар; шахарлар курган, лекин уларда яшашни истамаган; xotinini qamchi bilan jazolagan va ayolga keng erkinlik bergan – uning hayoti buyuk, boy va jamoat nuqtai nazaridan, shaxsiy nuqtai nazardan foydali bo’lgan, ma’lum bo’ldi.

    Гуманитар фанлар о‘кув залининг ходимлари юбилей санасига баг’ишлаб «Кудратли такдир сохиби» китоб ва иллюстратив ко‘ргазмасини тайёрладилар. Коргазма витриналарида Пётр И хайоти ва фаолиятига баг’ишланган адабийотлар, кутубхонамизнинг нодир китобар бо’лимидан инкилобдан олдинги нойоб нашрлар такдим этилган. Коргазмада сиз кахрамони Буюк Петр бо’лган турли муаллифарнинг сан’ат асарлари билан хам танишишингиз мумкин. Коргазманинг алохида танлови “Петр иоди” деб номланади ва Санкт-Петербургга баг’ишланган.

    Сизни кутубхананинг 1 июндан 30 июнга кадар куйидаги манзилда джойлашган коргазма билан танишишингизни таклиф киламиз: ул. К. Маркса, 14, 2-кв.

    345 йил олдин буйук инсон дуньога келди!

    «Пётр бутун Россиядир; Uning tanasi va ruhi, xarakteri va dahosi,

    объединение barcha fazilatlari va illatlarining timsolidir. К. Валишевский

    Bu yil unutilmas sana – 345 yilligi туг’илган кун Буюк Петр (Романов Петр Алексеевич) (1672 л. 30 мая – 1725 л. 28 янв.), ун. ном. Технологический колледж САФУ. Коллей кутубхонаси китоб коргазмасини такдим этди “Буюк Петр ва унинг даври”, ушбу санага багъишланган. Коргазма материаллари буйук хукмдорнинг таржимай холи, унинг хайоти давомидаги Россия тарихи билан таништиради. «Такдирнинг кудратли хукмдори», «Такстда абадий ищи бор еди…», «Архангелскда буюк Петр» бо‘лимларида джойлаштирилган барча нашрлар ийун ойи оксиригача ко‘ргазма давомида такдим этилади. Масалан, “Буюк Петр Архангелскда” бо’лимидан о’кувчи Буюк Пётрнинг о’ша пайтдаги Архангельскдаги ягона рус дэнгиз портига кызыкиши флотни куриш г’ояси билан бир вактда пайдо бо’лганлигини билибо олади.

    Петр I Биринчи Марта Архангельскга келды 1693 ил 28 июл ил, джума. Двинадаги Мосеев оролида подшох ва унинг мулозимлари учун кичкина ёг’очдан ясалган “чойшабли душ хонаси” джойлаштирилди. Подшох Архангельскда икки ойдан ко’прок вакт о’тказди, савдогарларнинг кемасозлик ва тихорат операциялари билан танишди, со’нгра Соломбала оролида Россияда биринчи давлат кемасозлик завода куришни буурди. Бир ярим аср давомида бу йерда 700 га якин катта ва кичик кемалар курилган. 1693 йил 18 сентября Буюк Петрнинг о’зи бу эрда “Санкт-Петербург” савдо дэнгиз кемаси учун пойдевор тошини койди. Павел “Va Shaharga Navbatdagi Tashrifida, 1694 Ил 20 мая Yili Allaqachon Qurilgan Kemaning Tayanchlarini Kesib, Uni Suvga Tushirdi. Uchin Pyotr Solovetskiy Monastiriga Dengiz Safari Qudi. о’г’ли Алексейни, катта мулозим ва бешта ко’рикчи батальонини олеб кэтди. У истехкомлар курилишини шахсан назорат кылиш учун курилайотган Новодвинск кал’аси ро’парасидаги Марков оролида о’зи учун максус курилган уйга джойлашди. ‘и Соловецкий оролларига, со’нгра Нюща кишлог’и искаласига жо’нади. Бу ердан сокчилар Бутрус билан биргаликда Онега ко’лига афсонавий о’тишни бошладилар. иккита фрегат судралиб кетган, суверен деб номланган 1914 йыл 10 июл Архангельск ва минтагани ривойлантиришдаги улкан хизматлари хотирасига, Гостиный Двордан унчалык узок бо’лмаган джойда, 19-асрнинг иккинчи ярмидаги таникли рус хайкалтароши М.М. Петр I га хайкал орнатди. Антокольский. Бронза хайкал табий о’сишда цилинган ва ишончли портрет тасвири ва Россия давлати кудратининг тимсоли сифатида габул килинади. Беш метрли кулранг гранит пойдеворинг четида то’ртта хурмо о’илган – 1693, 1694, 1702 ва 1911 йиллар . Биринчи учтаси Петр И нинг Архангельскга ташрифи йилларини, оксиргиси – йодгорлик яратилган йылни англатади.

    Замондошларин хотиралари ва тарихчиларнинг бахоларига ко’ра, император Петр I ко’плаб алли, иродали, катьятли, иктидорли, о’з олдига койган максад йолида бор кучини аямайдиган одамлар каби нафакат балки озига, нисбатан ветчина qattiqqo’l bo’lgan. бошкалар. Ba’zan shafqatsiz va shafqatsiz bo‘lib, o‘zidan kuchsizlarning manfaati va hayotini hisobga olmasdi. Гайратли, максадли, янги билимларга очко’з, Буюк Петр о’зининг барча номувофиклиги учун тарихга коп асрлар давомида Россия киёфазини ва тарикс йо’налишини тубдан о’згартиришга ​​муваффак болган император сифатида кирди.

    “Романов достони” лойихаси доирасида о’тказилган коргазма янги давр миллий маданиятининг шаклланишида хал килувчи ахамиятга эга бо’лган ва рус рассомлик мактабининг пайдо бо’лиши ва риводжланиши билан бог’лик баган’лгань бо’лган. Петрин даврида биринчи рус рассомлари Иван Никитин ва Андрей Матвеев, шунингдек, “рус” нинг таникли усталари Георг Гжель, Луи Караваке, Иоганн Таннауэр ва бошка рассомлар йодининг гуллаб-яшнаши содир больди.

    Петрин давридаги rasmda portret janri eng keng tarqalgan edi. Русь ва хориджий усталарнинг фаолияти туфайли Буюк Петрнинг суверен суверен оиласи, шериклари ва шерикларининг ранг-баранг ва ривойланган иконографияси ишлаб чикилган. Рус санати ривойланишининг кейинги даврларининг хэч бирида тасвирий портрет оша давр ва унинга кахрамонлари хакида бундай кучли ва чукур, безаксиз ва идеализациясиз гувохлик бермади.

    Экспозицияда о’ша даврдаги рус санъатин чинакам дурдоналари (улар орасида – “Буюк Петр о’лим то’шагида” ва И. Никитиннинг “Барон С.Г. Строганов портреты”, “Петр I Анна Петровна ва Елизавета Петровнанинг кызлари портрети” мавджуд Л. Каравак томонидан, ) ва музей России, Давлат Третьяков галереяси, Давлат Эрмитай музей, Санкт-Петербург ва Москва чеккалари, шунингдек, хорий музей ва шахсий коллекциялардан олинган бошка асарлар.

    Коргазманинг бош хамкори – “Система” хайрия фонди


    Автошахар кутубхонасида бир вактнинг о’зида иккита китоб коргазмаси о’кувчиларга такдим этилган. Юбилей 8.

    Бадий адабиёт залида:

    Россия тариксида Петр Алексеевич Романовдан ко’ра мунозарали шахс бо’лмаса керак. Бу йил Романовлар сулоласидан бо’лган сонгги рус подшоси “Бутун Россия” (1682) ва мамлакат тараккиётини Европага катий бурган биринчи Бутунроссия императори (1721) таваллудининг 340 йиллиги нишонланади. Hatto uning hayoti davomida ham zamondoshlari Butrusning faoliyati qirol shaxsi haqidagi g’oyalar doirasiga to’g’ri kelmasligini tushunishdi.

    Ташки ко’риниши: Петр о’зининг 2 м 04 см баландлиги билан аджралиб турарди, ойог’ининг о’лчами эса кичик, таксминан 38. Замондошлар номутаносиб кичик бош, нисбатан тор елкаларниш ди кайд. Ko’p portretlardan farqli o’laroq, u sochlarini kal qilib oldi. У деярли хэч качон зирх ва зирх киймаган, чунки улар уни расмий портретларда тасвирлашни яхши ко’ришарди.

    Талим: Бутрус инсон фаолиятининг барча сохаларида янги нарсага болган ташналиги билан аджралиб турарди. Расмий равишда Питер то’рт йил о’киди. Йозишни, о’кишни, арифметикани о’рганган. Пётр та’лими амалий машг’улотлар ва о’з-о’зини тарбиялаш мевасидир.Пётр Алексеевич умрининг оксиригача саводли йозишда муаммоларга дуч келди. То’г’ри, Петр даврида имло ва тиниш бельгилари бо’йича таникли мутаксассислар йо’к эди. Бу Петрнинг о’зининг зодагонлар, савдогарлар ва бошка табакалар о’ртасида оммавий та’лимни ривойлантиришдаги хизматларидир.

    Номер: Агар биз Питер амальга оширган янгиликлар ва ислохотларга таксминий назар ташласак, Питер севимли машгулотларини джамоат ишларидан аджратмаганлигини дархол аниклашимиз мумкин. У харбий ишларни, кемасозликни ва навигацияни, куролдан отыш ва оташин отишни, станокда оймакорликни, хариталар чизишни яхши ко’рарди. Севимли о’йин-кулгилар орасида “яшил илон” га иштийок, карта о’йнаш, расм чизишга койил кольыш, сарой а’золарининг касал ва сог’лом тишларини тортиб олиш хам бор эди. ..

    Бельги: Петр буюк ирода кучи ва маконни, одамларни ва табий кучларни шу иродага бойсундириш истаги билан аджралиб турарди … То’г’ри, бундай да’волар тариксда ма’лум. Келинг, тартибсиз дэнгизни о’йиб чиккан форс шохи кирни эслайлик. Бутруснинг характери шахсий эгоизм ва идеалга, мамлакатга хизмат килишнинг комбинацияси. Bundan tashqari, xizmat, fidokorona, jabrlanganlarga qaramasdan

    Taqqoslash darajasi: Butrus suveren edi, na undan oldin, na undan keyin toj kiyganlar uni taqqoslab bo’lmaydi. Шунга ко’ра, шаксга, амаль ва ишларга муносабат таришчилар, сийосатчилар, анарксистлар ва монархистлар ортасида тубдан карама-каршидир. Бу эрда олчов: «Даджол» дан «гача»

    Алупка. Komente dhe përshtypjet

    Me fillimin e sezonit të pushimeve, një pjesë e konsiderueshme e popullsisë së Rusisë aspiron për në Evropë: një për përshtypjet e pamjeve Francë apo Itali, të cilët janë pazar në Poloni apo Gjermani, i cili në vendpushimet në Bullgari ose Спанье. Por ne të gjithë e harrojmë se çlodhur dhe për të marrë një shumë të përshtypjeve dhe mund të jetë në bregdetin e Detit të Zi – për shembull, në Alupka, një qytet i vogël turistik, e cila është e përshtatshme të vendosur në këmbët e malit Айт-Петри.

    Nëse ju shikoni në qytetin nga deti, duket se ajo është e Vendosur në hapat gjera të shkallëve guri, e cila është kurorëzuar me majat dhëmbëzuar nga malet. Нга линджа дхе нга перендими еште эндаре нга пьеса тжетер э ботес, ды кеп, нга вериу пер тэ мбройтур варг малор, шуме афэр детит тэ перштатшме. Dhe duket se Alupka qëndron në djep, nga të gjitha anët e mbështjellë Nënë Natyra nga erërat e ftohta dhe të mbrojtur nga të nxehtit jugore.

    ветэ пер вете перштыпье дхе Алупка лэ ндже шумэ тэ кендшме. Është qytet i pastër dhe landscape me dredha-dredha, rrugët e ngushta që dredhje dhe ngjiten në male. Më паре, штепите кету джан ндэртуар пэргджате штигджеве тэ пьеррета малоре, кэ джеп перштыпйен се кэтий фшати малор. Тани Кьо është një qytet tërësisht современные мне një инфраструктура të zhvilluar DHE Trashëgimi të pasur kulturore.

    Vlera kryesore historike të qytetit – Pallati Vorontsov dhe parku madhështore ngjitur me të. аллеи hije dhe поляны diell, водопады, lumenj dhe të bukur Лебединое озеро – bukuri të tilë ju nuk do të shihni kudo tjetër! Nuk është çudi më shumë se dy milionë vizitorë në vit, është në park.

    Për ata që zgjedhin të kalojnë pushimet në Alupka, komente të udhëtuar në shtigje malore dhe grykave, qytetet mesjetare shpellë dhe fortifikime të mbetet përshtypja gjalla gjalla. Amazingly peizazhe të bukura e pyjeve dhe fletushka, lumenj malore dhe ujëvarat mahnitëse, gjurmët e njerëzve të lashtë që jetonin në periudhën neolitike pranë qytetit të Ait-Petri Canyon në traktin Ba-ling-Kosh, kalaja markë ndërtuar një mijë vjet më parë – e gjithë kjo ndikon surpriza, kënaqet!

    Por, natyrisht, të qëndrojnë në Alupka – është, mbi të gjitha, dielli jugore, verë e nxehtë, një fllad të bukur dhe deti të ngrohtë. Sezoni i notit këtu zgjat pothuajse deri në fund të tetorit, por edhe atëherë ka shpirtra të guximshëm të cilet nuk duan të pjesë me verë.

    Lë komente Alupka dhe përshtypjet, të këndshme në të gjitha aspektet, dhe bota bimore, e cila përfaqësohet nga florës mahnitëse të Mesdheut. Një kombinim mahnitshme e armave të bajame dhe магнолия, pisha dhe dru kedri është ndjerë në çdo cep të qytetit. Këtu ju mund të admirojnë shuplakat jugore dhe pemë hollë bredhi, олеандры dhe pemët e pishave Krimesë. Ajri është in ngopur me këto shije të mahnitshme, ajo nuk është vetem e këndshme, por edhe të dobishme. Ai është një nga komponentët e klimës shërimin e Alupka.

    Плажет кэту джан полоски нгушта тэ галька тэ медха. Ata janë shumë piktoresk, edhe pse ndoshta më pak i përshtatshëm se sa në lindje dhe në perëndim brigjet e Krimesë. Скалы dhe shkëmbinj zgjatet nga uji, dhe botën nënujore të detit është magjepsëse e bukur. Kjo është – një nga atraksionet janë të njohur Alupka: admiruesit Shqyrtime të zhyten më entuziaste.

    Не брегдетин не фушэн и Алупка ян 14 санаторий. Shumë prej покрышка janë mbi 200 vjet për të ndihmuar njerëzit të kujdeset për shëndetin e tyre.

    Добавить комментарий

    Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *